Slovenci sele proizvodnju u slobodne zone Srbije?
08.11.2016
Preduzeća iz Slovenije su veoma zainteresovana da deo proizvodnje presele u slobodne zone Srbije, jer ona koja već posluju u nekim od njih, zadovoljna su ostvarenim rezultatima, rečeno je na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.
Preduzeća iz Slovenije su veoma zainteresovana da deo proizvodnje presele u slobodne zone Srbije, jer ona koja već posluju u nekim od njih, zadovoljna su ostvarenim rezultatima, rečeno je na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.
Na skupu koji su organizovali Slovenački poslovni klub i PKS, savetnica za ekonomiju Ambasade Slovenije Ljiljana Tigar-Kužnar je rekla da je Srbija na prvom mestu po broju investicija koje Slovenija ima u inostranstvu, jer u njoj posluje 1.400 slovenačkih firmi, a po vrednosti ulaganja, od 100 miliona evra, je na drugom. Ona je dodala da je Srbija jako poželjna destinacija za slovenačke investicije i tu su prisutne sve veće slovenačke firme, a Impol Seval i Gorenje su među 15 prvih izvoznika.
Srbija je do pre izvesnog vremena imala 11 slobodnih zona, ali su dozvolu za rad dobile još dve u Vranju i Apatinu, navela je sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović, ističući da su te zone značajan instrumet za privlačenje stranih investicija. Direktor Upave za slobodne zone Milan Ristić je predočio da su te zone dobro raspoređene po celoj Srbiji i da gotovo u svakoj posluje po neka slovenačka firma. Prema njegovim rečima, slobodne zone u Srbiji imaju najpovoljnije uslove u regionu i svake godine ostvare rast od 100 odsto u svim segmentima, proizvodnji, izvozu i investicijama. Tako je izvoz iz njih 2012. iznosio 800 miliona evra, a prošle godine je premašio dve milijarde evra.
Osnovne povoljnosti zona su oslobođenje od carine i PDV na repromaterijale, sirovine i energente, a mnoge opštine su dale dodatne okalšice u vidu od oslobađanja dela poreza na imovinu, zaradu i slično. Slovence je ineresovalo gde i kako mogu da izvoze bez carine. Dobili su odgovor da, ukoliko se roba vraća u EU, onda nema carine, a ukoliko se plasira na tržište Srbije, onda se plaća carina i PDV na sirovine i repromaterijal koji su uvezeni u zonu. Ukoliko se ta dorađena roba izvozi u Rusiju, oslobođena je carine ako 51 odsto vrednosti potiče iz Srbije, a ako ide na tržište SAD, onda prozvod mora da ima 30 odsto komponenti srpskog porekla.
Link >>