Potrebne velike investicije u ekologiju u Srbiji

08.11.2016

Srbija u oblasti zaštite životne sredine dosta zaostaje za savremenim standardima, a za dostizanje ciljeva propisanih evropskim direktivama kompanijama koje posluju u Srbiji biće potrebno dosta vremena i velike investicije, rečeno je danas na panelu Investicije u zaštitu životne sredine, održanom na Međunarodnom sajmu energetike.

Na skupu u organizaciji Internet časopisa Balkanmagazin i NIS-a je najavljeno da se pregovori Srbije o usklađivanju te oblasti sa standardima EU očekuju sledeće ili početkom 2016. godine i istaknuto da je neophodna čvrsta saradnja kompanija i države kako bi se ispregovarali najbolji uslovi za prelazne rokove koji su nam potrebni u procesu pridruživanja EU.



Kompanija NIS od 2009. godine u projekte zaštite životne sredine uložila više od 115 miliona evra, dok su ulaganja koja na indirektan način pomažu taj proces iznosila nekoliko puta više, navela je direktor sektora za zaštitu životne sredine NIS-a Svetlana Duvnjak.

Ta sredstva su pre svega uložena u rekonstrukciju postrojenja koja sada proizvode ekološki mnogo bolje proizvode, dok se u segmentu smanjenja emisije štetnih gasova NIS fokusirao na smanjenje sumpornih gasova i azotnih oksida. Zbog toga su rekonstruisana auto i železnička punilišta, zamenjeni su gorionici na proizvodnim postrojenjima, rekonstruisani rezervoari, navela je Duvnjak i podsetila da je NIS među prvim kompanijama u Srbiji počeo sa praksom izrade i javnog saopštavanja Izveštaja o održivom razvoju u kome su, između ostalog, navedeni svi ti projekti.

U sektoru očuvanja vodenih resursa, fokus NIS-a je bio na smanjenju ukupne potrošnje tako da smo uspeli da u našim kotlarnicama redukujemo potrošnju za 50 odsto tako što smo uveli reverzibilne sisteme i smanjili vodozahvat, rekla je ona. NIS je uradio i rekonstrukciju separatora za otpadne vode, nabavio novu savremenu opremu za čišćenje naftnih rezervoara i za preradu istrošene sumporne kiseline, koja se
kao reciklirana ponovo vraća u proizvodnju.

Duvnjak je navela i da je NIS intenzivno radio na smanjanju potrošnje energije i to kroz izgradnju elektrana male snage, a kompanija je i u eksperimentalnoj fazi razvoja proizvodnje biogoriva na čemu će se u budućnosti intenzivno raditi.

Ona je istakla da je značajan deo obaveza koje je NIS preuzeo u segmentu zaštite životne sredine usaglašen sa standardima, ali da mnogo toga treba još da se uradi.
"NIS na osnovu svog iskustva može da pomogne državnim organima u pripremi pregovora sa EU posebno u smislu argumantacije za prelazne rokove oko toga zašto neke poslove nije moguće uraditi u određenom periodu", rekla je Duvnjak.

Pohvalivši napore NIS-a na zaštiti i očuvanju i životne sredine, načelnik odeljenja za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Nada Lukačević je objasnila složenu proceduru za dobijanje integrisane dozvole na šta su obavezne sve kompanije koje posluju u sektorima za koje je takvu proceeduru propisao Zakon u planiranju i izgradnji.

Ona je istakla da Ministarstvo radi na prevođenju nakoliko takozvanih BREF dokumenata kako bi kompanijama olakšalo tu obavezu i navela da je identifikovano 196 kompanija koje imaju obavezu da podnesu zahtev za dobijanje integrisane dozvole a do sada je to učinilo njih 165.

NIS, Lafarž i Tarket su to uradili i time dali primer kako se ponašaju odgovorne kompanije, pošto je dobijanje integrisanih dozvola uslov za definisanje polazne pozicije u pregovorima sa EU i neophodno je da kompanije i država pre ulaska u taj proces imaju definisanu poziciju za pregovore, rekla je ona.

„To znači da mi na pregovore moramo doći sa tačno definisanim pozicijama šta imamo i šta možemo da uradimo i u kom roku. Da nam se ne desi da ispregovaramo loše uslove i rokove koje potom nećemo moći da ispunimo i onda ćemo morati da plaćamo penale, "rekla je Lukačević.

Savetnik pokrajinskog sekretara za urbanizam graditeljstvo i zaštitu životne sredine Svetlana Marušić pohvalila je NIS, Lafarž i Tarket za uloženi trud u unapređenju životne sredine i naglasila da taj sekretarijat ima odličnu saradnju sa njima na poslovima od opšteg značaja.

Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije ukazao je na potrebu da država i kompanije zajedno rade na definisanju prelaznih rokova u pregovorima sa EU.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković naglasio je da je, uz izuzetke kao što su kompanije koje su danas predstavile svoja dostignuća, u oblasti zaštite životne sredine, u Srbiji problem primena propisa iz ove oblasti.

U zemlji koja ima dohodak po glavi stanovnika od 4.000 evra treba da investira i dostigne zemlje koje imaju dese puta veći prihod. To je problem koji država treba da reći i u pregovorima osigura takve uslove i rokove koje će kompanije moći da ispoštuju, rekao je on i dodao da su primeri NIS-a, Tarketa i Lafarža izvanredni ali je pitanje koliko kompanija u Srbiji može toliko da investira u ekološke projekte.

Predstavnik Privredne komore Srbije ispred kompanije Tarket Sunčica Vjaštica predstavila je pionirske projekte te kompanije u zaštiti životne sredine.

Ovu vrstu ulaganja ne treba posmatrati kao ulaganja u zaštitu životne sredine već kao investiciju u poslovanje jer ona donosi snižavanje troškova i povećanje profita, istakla je ona i dodala da je cilj Tarketa da učešće sirovine u poslovanju smanji sa "srpskih" 80 do 90 odsto, na "nemačkih" manje od 50 odsto.
"Naš cilj je i standardizacija postupaka i materijala koji će se uvoziti u Srbiju, a planiramo i saradnju sa NIS-om jer imamo određene resurse koji njima mogu da budu interesantni u ovom segmentu poslovanja," naglasila je Vještica.

Menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Lafarž Aleksandar Manojlović ukazao je da u Srbiji još ne postoji dovoljna svest da je najisplativije reciklirati i sirovine dobijati iz otpada i na taj način čuvati neobnovljive izvore. Cementara u Beočinu, rekoa je Manojlović, već sada koristi značajan procenat alternativnih izvora sirovina za proizvodnju i pogonska goriva u odnosu na prethodne godine.


Više...