U svetu robotike Srbije nema ni na mapi
08.11.2016
Roboti su u Srbiji operativni samo u kragujevačkoj fabrici Fiat, gde pametnih mašina ima skoro deset puta više nego u svim ostalim pogonima u Srbiji zajedno. Srbija mora da razvije svoju robotiku, smatraju stručnjaci.
Roboti su u Srbiji operativni samo u kragujevačkoj fabrici Fiat, gde pametnih mašina ima skoro deset puta više nego u svim ostalim pogonima u Srbiji zajedno. Srbija mora da razvije svoju robotiku, smatraju stručnjaci.
Osim u Šumadiji, u preduzeću Izolir iz Zrenjanina, roboti seku i zavaruju cevi. U Metalcu poliraju posuđe, a u ciglani u Inđiji slaže blokove. U fabrici bilijarskih stolova i poker-aparata iz Vojke dva robota zavaruju kućišta za poker-aparate, a u Vrbasu pakuju šećer na paletu. Srbija nema nikakve statističke podatke o broju instalisanih i operativnih industrijskih robota, a Svetska asocijacija za robotiku IFR nema Srbiju na svojoj mapi, priča profesor Petar B. Petrović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Ukoliko se izuzme Fiat, industrijska primena robota je najintenzivnija u domenu paletizacije i pakovanja, dok u mnogim oblastima jednostavno nema robota, jer su tehnološki profil naše industrije i njena otvorenost za nove tehnologije izuzetno nepovoljni. Profesor Petrović smatra da Srbija mora da razvije svoju robotiku ukoliko želi da se industrijalizuje i modernizuje.
Posle zatvaranja fabrike Lola roboti 2001. godine, koja je ostvarila značajne rezultate u robotici, danas je u toj oblasti aktivno nekoliko "marginalnih". Da bismo se pokrenuli, moramo da izgradimo nacionalni program za robotiku, povezan sa strateškim okvirom za industrijalizaciju. Naš sagovornik napominje da je primena robota u montaži mobilnih telefona, računara i automobila izuzetno produktivna, jer su ove savremene mašine ekstremno brze, precizne, neumorne i poseduju osobinu da jednom podešen proces proizvodnje stabilno održavaju.
Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja metalske industrije Privredne komore Srbije, smatra da je najveći problem naše industrije mašinski park, koji je u proseku star 40 godina, kao i tehnologije koje datiraju od pre dve decenije. Nenad Mićić, direktor firme ICM Electronics iz Novog Sada, kaže da je ovo preduzeće do sada uradilo robotizaciju u 30 firmi u Srbiji. Najviše robota je u građevinskoj industriji, u proizvodnji blokova i crepova, priča Mićić.
Metaloprerađivačka inudstrija, takođe, koristi robotiku u oblasti zavarivanja. Prehrambena industrija ima najviše potencijala u oblasti robotike, ali povrat investicije je obično duži od dve do tri godine, pa se ne odlučuju tako lako da investiraju.
Vreme robotike tek dolazi
Kolika konkurencija robot može da bude radnicima, pokazuje podatak da u nekim firmama obavlja posao za koji je ranije bilo zaduženo 20 ljudi. Budućnost industrijske robotike je u industrijskim humanoidima, koji poseduju sposobnost prilagođavanja nepoznatim uslovima, mogu da komuniciraju sa okruženjem i da uče, a imaju i sposobnost timskog rada sa čovekom.
Vreme robotike tek dolazi, a procesi koji se dešavaju već godinama najavljuju novu revoluciju u ovoj oblasti. Prema statistici koju vodi IFR, danas je u svetu operativno više od milon univerzalnih industrijskih robota, navodi profesor Petrović.
Link >>