Kreativna industrija - motor razvoja

08.11.2016

Industrija koja stvara i kulturno dobro i robu, ostvaruje oko četiri odsto BDP Srbije, što je približno doprinosu sektora finansijskih usluga, obrazovanja ili proizvodnje električne energije.

Industrija koja stvara i kulturno dobro i robu, ostvaruje oko četiri odsto BDP Srbije, što je približno doprinosu sektora finansijskih usluga, obrazovanja ili proizvodnje električne energije.



U razvijenim zemljama sveta kreativna industrija je ozbiljan oslonac razvoja, dok je u Srbiji tek u zamahu, iako bi mogla da bude motor privrede, rekao je ministar privrede Željko Sertić, u sedmom dijalogu privrede, struke i države, Imate reč – budite deo rešenja, sa predstavnicima kreativne industrije.

Više...



Ministar privrede, obraćajući se poslenicima kreativne industrije u Privrednoj komori Srbije, ukazao je da će rešenja privrednika, kao paketi predloga, biti selektovani i prosleđeni resornim ministarstvima. Za nekoliko meseci na novom sastanku sa privrednicima, biće predstavljen izveštaj nadležnih šta je urađeno, istakao je Sertić.



Vršilac dužnosti predsednika PKS Milivoje Miletić ukazao je da se dijalozi privrede, države i struke vode za kvalitetniji poslovni ambijent, sa ciljem da se markiraju ključne prepreke, napravi inventar problema i mogućih rešenja.



Predstavljajući ekonomski doprinos industrija zasnovanih na autorskim i srodnim pravima, profesor Branko Radulović istakao je da je taj sektor otporniji i produktivniji u odnosu na ostatak privrede, jer je i u vreme krize beležio blagi trend rasta. Najznačajniji su štampa i književnost, ali veliki prodor ima i industrija softvera i baze podataka.



Zakon o zaštiti intelektualne svojine, usvojen 2009. godine, uz izmene i dopune 2011. i 2012. godine, usklađen je sa međunarodnim konvencijama, pa je pravni okvir zaštite autorskih i srodnih prava zadovoljavajuć, ocenio je Radulović.



Predstavnici kreativne industrije izneli su niz problema, ali i predloga za njihovo rešavanje. Pružaoci kinematografskih usluga, po rečima Miloša Đukelića, direktora Red Art Workshop-a, treba da imaju veću podršku države, kada su pitanju subvencije za strance. Prezentujući podsticajne mere za privlačenje međunarodnih filmskih investicija, Đukelić je naveo da se program podsticaja u Srbiji najavljuje od 2010. koja je bila rekordna godina sa zaradom od 15,5 miliona evra. Zbog kašnjenja sa sprovođenjem, sve manji broj filmova dolazi u Srbiju, a odlazi u zemlje regiona koje su uvele podsticaje, pa će u 2014. godini ukupna vrednost projekata realizovanih u Srbiji jedva dostići 3 miliona evra.



Jedan od predloga je usvajanje podzakonskog akta koji bi regulisao model podsticaja - povraćaj 20 odsto sredstava stranog investitora uloženih u ljude, robu i usluge u Srbiji, naveo je Đukelić.

Predlog u istom pravcu, kada su u pitanju knjižari i distributeri dao je Nenad Šaponja, direktor „Agore“, koji je istakao da je neophodno obezbediti dodatni podsticajni paket za „investitore u kulturi“. Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung smatra da država sponzorima važnih kulturnih događaja treba da omogući poreske olakšice.

Izdavači udžbenika ukazali su na problem intencija novog Zakona o udžbenicima, koji, uslovom da onaj ko nema 10 odsto tržišta ne može da učestvuje u tržišnoj utakmici, ukida male izdavače.



Prema rečima Hristine Mikić, direktorke Grupe za kreativnu ekonomiju, godišnje se u kreativnu ekonomiju uloži oko 160 miliona evra, a ona toliko, kroz poreze, i vrati u budžet, ali je, radi unapređenja poslovanja, neophodna reforma sistema podrške malim i srednjim preduzećima. Predstavnici grafičke industrije naveli su problem nenaplaćenih potraživanja koji vodi u nelikvidnost i zatražili efikasniju naplatu. Drugi veliki problem, na koji su ukazali i predstavnici ostalih delatnosti je neefikasnost administracije i složen postupak pribavljanja dokumentacije.



Predsednik Udruženja filmskih i televizijskih umetničkih saradnika Srbije Zlatko Volarević naveo je da je zahtev filmskih radnika da se sve dažbine na njihove honorare svedu na 15 do 20 odsto. Filmski distributeri predložili su plansku digitalizaciju bioskopskih sala, jer je tržište, zamenom tehnologije, mehanički smanjeno. U suprotnom, nestaće projekcije nekomercijalnih, festivalskih filmova.



Na skupu, koji je moderirao sekretar Udruženja za kreativnu industriju PKS Mirko Prlja, učestvovali su predstavnici kreativne industrije, ministarstava privrede, finansija i kulture, Zavoda za intelektualnu svojinu, regulatornih tela, organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih i srodnih prava, strukovnih asocijacija i ostalih institucija.