Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo
08.11.2016
Evropska unija i SAD ulaze u osmu rundu pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu, što će biti najveći ikada potpisan bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini.
Evropska unija i SAD ulaze u osmu rundu pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu, što će biti najveći ikada potpisan bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini.
Kada bude potpisan, sporazum Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (Transatlantic Trade and Investment Partnership – TTIP), obuhvatiće tržište od 800 miliona potrošača i ukloniće trgovinske prepreke, kao što su carine, nepotrebne zakonske odredbe, ograničenja investicija i mnoge druge, u trgovini između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih država. „Ovaj sporazum između dva svetska giganta uticaće na celokupnu svetsku privredu, pa i na zemlje na njihovim granicama, među kojima je i Srbija“, rekao je Ljubiša Dimtirijević, direktor sektora za privredni sistem na seminaru u Privrednoj komori srbije. Dimitrijević je podsetio da Srbija u procesu pridruživanja treba da usvoji celokupno EU zakonodavstvo, pa i trgovinske sporazume, zbog čega je važno predstaviti sporazum koji do sada nije bio dovoljno poznat. Evropska privreda bi ovim trgovinskim sporazumom mogla da ostvari dobit od 119 milijardi evra godišnje, a od tog soprazuma i Srbija će imati korist kada postane punopravni član Unije, istaknuto je na skupu u PKS. Šefica pregovaračkog tima Srbija u pregovorima sa EU Tanja Miščević rekla je da pregovaranje ovog sporazuma naša zemlja treba da prati i pre stupanja u Uniju, kako bi bila bolje pripremljena da od njega ima koristi kada ga bude parimenjivala. „Stupanjem Srbije u EU, naša spoljna trgovina postaje zajednička, i samim tim Srbija postaje deo ovog sporazuma“, rekla je Miščević i iznela uverenje da koristi od TTIP možemo imati i pre ostvareivanja punopravnog članstva u EU. „Cilj TTIP je da oživi transatlantske veze koje stvaraju nova radna mesta“, naglasio je ambasador i viši savetnik za promociju trgovine pri Ministarstvu spoljnih poslova Švedske Junas Hafstrem. Sporazum je iniciran u junu 2013, kako bi se suzbio protekcionizam nastao zbog efekata ekonomske krize. Od sporazuma, koji je Hafstrem okarakterisao kao transatlantski most, korist neće imati samo SAD i članice EU već i trgovinski partneri širom sveta. „Sporazum između partnera koji sada ostvaruju više od polovine svetske trgovine i tri četvrtine svetskih finansija, privućiće pažnju i drugih ekonomija, kao što su Meksiko ili Turska“, rekao je Hafstrem. U osmoj rundi pregovora, koja je počela prošle nedelje, pregovaraju se tarife, protok radne snage i javne nabavke. Neće se, prema Hafstremovim rečima, pregovarati regualtiva vezana za hranu, zaštitu životne sredine, zdravstvena i finansijska sfera, bezbednost, zaštita potrošača i mnoge druge stavke. U narednoj fazi, najveći izazov TTIP sporazuma biće energenti, jer bi on trebalo da omogući da SAD izvoze naftu u EU bez carine. Prema Hefstrmovim rečima, nafta proizvedena od škriljaca tehnologijom kojom su SAD ovladale 2008, kada se bude izvozila u EU, biće jeftinija od one koju sada Evropa uvozi, a oslobodiće stari kontinent energetske zavisnosti od Rusije. Ovaj sporazum, kako je naglasio Hafstrem, u Šveskoj ima široku podršku, kako institucija, tako i poslovne zajednice, civilnog društva i sindikata, prevashodno zato što švedske spoljnotrgovinske kompanije ostvaruju više od polovine BDP. Švedski zvaničnik najavio je i da SAD nameravaju da do leta ove godine pokrenu pregovore i o Transpacifičkom trgovinskom i investicionom partnerstvu.