Industrija 4.0 i visoko obrazovanje
18.07.2018
Svet je na pragu Industrije 4.0. Posle Nemačke i SAD, Australija, Japan, Južna Koreja, Kina, i mnoge druge zemlje donose svoje platforme tehnološkog i industrijskog razvoja zasnovanog na tzv. internet of things. To podrazumeva potpunu digitalizaciju i automatizaciju proizvodnje, odnosno umrežavanje pametnih digitalnih uređaja s proizvodima, mašinama, alatima, robotima i ljudima… Industrija 4.0 uvodi „pametne fabrike“, gde autonomni sajber-fizički sistemi nadledaju fizičke procese i donose odluke, a krajnji cilj je povećanje produktivnosti i efikasnosti, a samim tim i konkurentnosti na globalnom tržištu.
Prvobitno usmeren na industriju, ovaj koncept se proširio i na druge sfere društva. Sve je izraženija transformacija tržišta rada, gde ubrzano dolazi da nastanka novih poslova i zanimanja. To otvara pitanje šta Industrija 4.0 donosi u oblast obrazovanja i naučnoistraživačkog rada .
O ovom, ali i drugim izazovima Četvrte tehnološke revolucije, govorili su prof. dr Aleksandar Subić sa Swinburne University of Technology u Australiji i prof. dr Goran Putnik sa University of Minho u Portugaliji. Obojica su nekadašnji studenti Mašinskog fakulteta u Beogradu, gde su nakon doktorskih studija započeli svoju profesionalnu karijeru. U razgovoru sa kolegama na MF, izneli su iskustva zemalja u kojima sada rade i ukazali na najvažnije elemente Industrije 4.0 i platformi tehnološkog i industrijskog razvoja u kojem obrazovanje ima istaknuto mesto.
Pozdravljajući goste, dekan MF, prof. dr Radivoje Mitrović je ukazao da se svet ubrzano menja i da samo oni koju su spremni da učestvuju u tom procesu imaju šansu da se dalje razvijaju. Zato je važno da razmenimo iskustva i vidimo gde se u tom svetu brzih promena nalazi obrazovanje u Srbiji i da li su odgovori Mašinskog fakulteta na te promene u duhu nadolazećeg vremena, rekao je prof. Mitrović.
„Sve države uključene u temu Industrija 4.0, među kojima i Australija, veoma su zainteresovane da se brzo adaptiraju i strategijski razviju svoje mape puta industrijskog razvoja da bi izbegle poremećaje koji se neminovno javljaju u društvu, naročito na tržištu rada“, istakao je prof. Subić. Pitanje budućnosti rada je veoma važno, pogotovu za tehnološki razvijene zemlje, koje teže opštoj automatizaciji proizvodnje. S druge strane, nastavio je, ekonomija tih zemalja zavisi od brzog uključivanja u globalni sistem vrednosti koji sve više diktiraju proizvodi i tehnologije visoke vrednosti i inovacije. Sve to, između ostalog, utiče i na oblast obrazovanja, jer Industrija 4.0 traži nova tehnološka znanja, ali i veštine kao što su kreativnost, inovativnost, preduzetništvo. Univerziteti moraju da imaju to u vidu pri kreiranju novih studijskih programa, naročito u oblasti inženjerstva, zaključio je prof. Subić.